Piše: Diana Kržanić Tepavac
“Mladi nisu zainteresovani za kulturu, teško ih je privući na aktivnosti koje organizujemo”. To je rečenica koju smo toliko puta čuli u razgovorima sa radnicima/ama u javnim ustanovama kulture. Iza nje se ne krije samo statistika o sve manjoj poseti mladih ustanovama kulture – krije se zabrinutost za budućnost kulture. Ali, šta ako problem nije u mladima, već u načinu na koji pokušavamo da ih uključimo? Šta ako im ne treba još jedan program “za njih”, već im treba prostor gde korak po korak osmišljavamo i sprovodimo program sa njima?
Iz želje da ovu ideju pretočimo u praksu, pokrenuli smo projekat “Formiranje i razvoj omladinskih klubova u javnim ustanovama kulture” uz podršku Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije. Naravno, već postoje primeri dobrih praksi kako ustanove kulture mogu uključiti mlade kroz omladinski rad, ali ih nažalost nema puno. Ovim projektom želeli smo da damo svoj doprinos ovoj ideji, model koji je održiv i koji se može prilagoditi i primeniti u bilo kojoj sredini i bilo kojoj ustanovi kulture.
Ovaj put započeli smo oslanjajući se na primer pozorišta u Šapcu, gde je kroz dugotrajan proces saradnje sa mladima nastao “OK metod” – praktičan vodič za ustanove kulture koje žele da osnuju omladinski klub. Autorka Minja Bogavac poklonila je ovaj alat ASITEŽ-u, a mi smo odlučili da ga u ovom projektu stavimo u službu promene – promene u kojoj mladi nisu samo „ciljna grupa“, već su partneri.
Zašto omladinski rad u kulturi?
Zato što kultura, da bi bila živa, mora biti dostupna, razumljiva i relevantna za sve generacije – posebno za mlade. A omladinski rad je upravo most koji omogućava da mladi u institucijama kulture ne budu samo statisti, već aktivni akteri. Njegove metode podstiču participaciju, dijalog, kritičko mišljenje i kreativno izražavanje. Kroz principe kao što su dobrovoljnost, bezbedan prostor i osnaživanje, omladinski rad stvara uslove ne da mladi samo dođu u ustanovu kulture, već da u njoj ostanu, učestvuju, i vremenom preuzmu inicijativu.
Kako bi ideja omladinskih klubova u ustanovama kulture zaživela na pravi način, bilo je važno da radnicima/ama u kulturi najpre približimo šta zapravo jeste omladinski rad i zašto je važno da postane deo institucija kulture. U ASITEŽ-u smo jasno prepoznali da to nije oblast naše ekspertize i da, ukoliko želimo da ovaj proces bude kvalitetan, moramo sarađivati sa profesionalcima – omladinskim radnicima i radnicama. Zato smo kontaktirali Nacionalnu asocijaciju praktičara/ki omladinskog rada – NAPOR, koja se na poziv odazvala i na seminarima u Kragujevcu, Nišu i Zrenjaninu predstavnicima i predstavnicama ustanova kulture iz različitih gradova i opština predstavila omladinski rad, njegove principe i vrednosti, kao i etički kodeks omladinskih radnika i radnica. Seminarima smo pristupili kao zajedničkom procesu učenja i mapiranja – učesnici i učesnice su zajedno istraživali koje resurse i kapacitete već imaju u svojim ustanovama, kako mogu mlade uključiti u postojeće programe, ali i kako da u saradnji sa njima osmišljavaju nove.
Nakon seminara, usledio je sledeći korak – raspisali smo konkurs za ustanove kulture koje žele da osnuju omladinski klub. Brojne prijave iz različitih gradova i opština pokazale su nam da još uvek postoje ljudi kojima je uključivanje mladih važno, imaju motivaciju i žele da doprinesu. Zbog ograničenih resursa, izabrane su samo dve ustanove, a to su Muzej Terra iz Kikinde i Studentski kulturni centar u Kragujevcu.
Od samog početka, bilo nam je važno da zaposleni u ustanovama ne dobiju još jedan dodatni zadatak na sve što već rade, jer bi “pregorevali” i to bi uticalo na kvalitet programa. Ideja je bila da se za facilitaciju aktivnosti angažuje dodatna osoba – po mogućstvu omladinski radnik ili radnica. Sticajem okolnosti, angažovana su lica koja to nisu, ali su ih naše saradnice omladinske radnice prepoznale kao osobe sa potencijalom i veštinama za vođenje aktivnosti. Tokom narednih šest meseci, te osobe imale su mentorsku podršku od strane ASITEŽ-a i angažovanih omladinskih radnica, kao i novčanu nadoknadu za svoj rad. Takođe, imale su logističku i podršku u pogledu stručnog znanja vezanog za programe ustanove od strane zaposlenih iz SKC Kragujevac i Muzeja Terra.
Program aktivnosti u omladinskim klubovima nastao je na osnovu analize potreba i interesovanja mladih iz lokalne zajednice. Tokom realizacije, sadržaj se prilagođavao osluškivanjem povratnih informacija od strane mladih.
Na radionicama u okviru Muzeja Terra kao alat za rad sa mladima korišćena je vizuelna umetnost. Cilj nije bio da kroz njih mladi nauče da se njome profesionalno bave, niti da nužno postanu umetnici, već da na zabavan i prijemčiv način razvijaju veštine poput komunikacije i timskog rada, da se druže sa svojim vršnjacima i da se osnaže da i sami preduzmu inicijative. Kao produkt ovog procesa nastale su oslikane pločice, za koje se nadamo da će naći svoje mesto na nekoj javnoj površini u Kikindi i biti podsetnik na to koliko je važno mladima pružiti prostor da stvaraju, sarađuju i ostave trag u zajednici.
Radionice u Studentskom kulturnom centru Kragujevac su, takođe, bile usmerene na lični i socijalni razvoj mladih. Oni su se vrlo brzo osnažili i izrazili želju da učestvuju u organizaciji aktivnosti poput koncerata. Izrazili su želju i da nauče kako da pišu projekte, što nam pokazuje da se osećaju kao kod kuće – da prepoznaju SKC kao prostor u kojem su dobrodošli, gde se njihov glas čuje i gde mogu da razvijaju sopstvene ideje.
Ovaj projekat pokazao je da je moguće da ustanove kulture postanu mesta u kojima se mladi nisu samo publika, već ravnopravni kreatori i realizatori sadržaja. Zato je neophodno da ovakve inicijative ne ostanu usamljeni primeri, već da postanu deo šire i održive prakse, a to je moguće samo ako ustanove kulture otvore vrata omladinskom radu – ne kao dodatku, već kao sastavnom delu svog delovanja.Profesionalni omladinski radnici/e ne donose samo znanja i metode, već prave most između sistema i mladih, donose poverenje koje se gradi slušanjem i uvažavanjem.
U vremenu kada mladi sve češće traže „svoje mesto“, važno je da im ga ne obećavamo u budućnosti, već da ga zajedno gradimo sada. Kultura i omladinski rad zajedno – to je savez koji ima potencijal da menja zajednice i zato pozivamo sve javne ustanove kulture da slede ovaj put.
Tim koji je sproveo projekat čine:
Diana Kržanić Tepavac, kao pokretačica i rukovoditeljka projekta ispred Asiteža Srbije, i sertifikovane omladinske radnice Anja Pejinović, Ivana Branković i Milena Božulić iz organizacije NAPOR (Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada).
Projekat: ”Formiranje i razvoj omladinskih klubova (OK) u javnim ustanovama kulture”
sprovodi: Udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade ASITEŽ Srbija
finansira: Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije
