U znak sećanja na Donku Špiček, našu uvaženu koleginicu, dragu prijateljicu, uvek dobronamernu savetnicu i jednu od osoba koje su bile ključne za rad našeg udruženja, ASSITEJ Srbija je 2021. godine uspostavio nagradu koja nosi njeno ime, a koja je namenjena onima koji se zalažu za promociju prava dece i mladih na umetnost.
Nagrada je prvi put dodeljena 2021. godine u okviru Festivala Asiteža Srbije (FAS), a prva dobitnica je Marijana Petrović, glumica i lutkarka, a ove godine je, na 7. Festivalu Asiteža Srbije, proglašena druga dobitnica nagrade „Donka Špiček” — književnica Jasminka Petrović.
Tročlani žiri koji je odlučivao o ovogodišnjoj nagradi radio je u sastavu Diana Kržanić Tepavac, glumica i počasna članica Asiteža Srbije — predsednica žirija; Milena Depolo, dramska spisateljica i dramaturškinja pozorišta „Boško Buha” i dr Tatjana Nikolić, istraživačica kulturne politike na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Obrazloženje žirija možete pročitati ispod.
Čestitamo Jasminki Petrović!
Obrazloženje žirija za dodelu nagrade „Donka Špiček”
Poštovane koleginice i kolege, učesnici i gosti FAS festivala, draga publiko,
Velika nam je čast i zadovoljstvo što ove poslednje večeri 7. Festivala ASITEŽ-a Srbije, imamo priliku da dodelimo Nagradu za promociju prava dece i mladih na kulturu i umetnost „Donka Špiček”. Ova nagrada nam je u ASITEŽ-u Srbije veoma važna, ne samo kao vredno sećanje na Donku Špiček, našu uvaženu koleginicu i prijateljicu, već i kao podsticaj svima nama za dalji rad na promociji prava dece i mladih na kulturu i umetnost. Kriterijumi za odluku o dobitniku nagrade su jasni: putokaz su Donkina profesionalna etika, istrajnost, žar i ljubav u radu na razvoju kulture za decu i mlade.
Žiri je sa zadovoljstvom konstatovao da je uprkos teškim okolnostima u kojima se celokupna kultura i društvo nalaze, interesovanje za ovu Nagradu veliko; kandidature su stigle iz cele Srbije, iz institucionalnog i nevladinog sektora, kao i od pojedinaca. Takođe, one pokazuju širok spektar različitih pristupa i modela rada sa decom i za decu, i raznovrsnost praksi, od kojih je svaka vredna na svoj način.
Ove godine, pristiglo je devet nominacija, od toga dve različite za jednu osobu. Spisak kandidata je takav, da je žiri odlučio da ih sve pomene na ovoj svečanoj dodeli. To su:
Milan Karadžić, dugogodišnji reditelj i umetnički direktor Pozorišta “Boško Buha”, koji tokom svoje višedecenijske karijere ni u jednom trenutku nije smatrao pozorište za decu i mlade tek odskočnom daskom za dalji rad, već mu je pristupao sa najvišim profesionalnim standardima.
Maja Ćurčić, muzička pedagoškinja i osnivačica hora “Svi u glas”, koja koristi muziku ne samo kao pedagoški alat, već i sredstvo za stvaranje zajednice, samopouzdanja i solidarnosti.
Damjan Kecojević, član ansambla i umetnički direktor Malog pozorišta “Duško Radović”, koji je kontinuiram stručnim usavršavanjem omogućio širinu scenskog izraza i razvoj autorskog rada u kome uvek stavlja dete i tinejdžera u ravnopravan položaj sa odraslima.
Slobodan Stanković, pozorišni reditelj i romski aktivista i kulturni radnik iz Pećinaca, koji kontinuirano radi na unapređenju prava dece na učešće u kvalitetnim kulturnim i umetničkim sadržajima.
Biljana Stanisavljević, književnica, koja je u svom radu izuzetno posvećena osetljivim i marginalizovanim grupama, i koja istrajno iznalazi načine da im se obezbedi pravo na umetnost.
Milena Minja Bogavac, radnica u kulturi koja svojom stvaralačkom energijom i sve snažnijim glasom ostvaruje prava dece i mladih na puno i slobodno učestvovanje u kulturi i umetnosti.
Jasminka Petrović, spisateljica za decu i mlade, čija su književna dela mostovi između različitih genercija, inspiracija i podsticaj za kritičko mišljenje, toleranciju i ljubav prema čitanju.
Vesna Stanimirović, vaspitačica i direktorka predškolske ustanove “Stonogica” u Sremskoj Mitrovici, koja ulaže veliku energiju u podršku dramskom, likovnom, pesničkom i drugom stvaralaštvu dece sa kojom radi.
Nakon pažljivog razmatranja svih kandidatura, donele smo jednoglasnu odluku da se ovogodišnja Nagrada za promociju prava dece i mladih na kulturu i umetnost „Donka Špiček” dodeli Jasminki Petrović.
Jasminka Petrović je jedna od najvažnijih autorki za decu i mlade u Srbiji i regionu. Višedecenijskim stvaralaštvom značajno je obeležila savremenu književnost i kulturu namenjenu mlađoj publici, doprinoseći njenom razvoju, prepoznatljivosti i društvenom značaju.
Njena dela odlikuju se toplinom, humorom, empatijom i dubokim razumevanjem dečjeg iskustva. Ona otvaraju prostor za razgovor o važnim temama — od odrastanja i prijateljstva, do hrabrosti, prihvatanja i različitosti. Na taj način, Jasminka Petrović doprinosi ne samo razvoju umetnosti za decu, već i afirmaciji i slavljenju detinjstva, i deteta kao važnog, ako ne i najvažnijeg dela društva.
Svojim raznovrsnim opusom, radionicama i javnim angažmanom, ona gradi most između umetnosti, obrazovanja i društvene odgovornosti, stvarajući okruženje u kome se poštuje pravo deteta na slobodno izražavanje i pristup kvalitetnim umetničkim sadržajima.
Njene knjige prevedene su na više od dvadeset jezika, čime je doprinela međunarodnoj afirmaciji savremene srpske književnosti za decu. Dela Jasminke Petrović prisutna su u bibliotekama, školama i pozorištima širom sveta, promovišući univerzalne vrednosti detinjstva, umetnosti i dijaloga.
U svom radu, Jasminka Petrović dosledno pokazuje profesionalnost, poštovanje i veru u moć umetnosti da menja živote i povezuje ljude. Kao autorka, edukatorka i promoterka kulturnih i etičkih vrednosti, dokazuje da književnost za decu može biti istovremeno jednostavna, duhovita i duboko značajna.
Čestitamo Jasminki Petrović, i zahvaljujemo svima koji su učestvovali u procesu nominovanja i prepoznali značaj stvaralaca koji svojim radom promovišu pravo deteta na kulturu i umetnost. Svaki prijavljeni kandidat zaslužuje poštovanje i priznanje, jer svojim delovanjem doprinosi razvoju umetnosti, obrazovanja i društva koje uvažava glas i svet deteta.
U Zrenjaninu, 7. novembra 2025. godine
JASMINKA PETROVIĆ POVODOM DODELE NAGRADE „DONKA ŠPIČEK“
Najpre od srca čestitam svim ovogodišnjim nominovanim stvaraocima za decu i mlade. Neki od njih su mi prijatelji, a neke znam po čuvenju i nadam se da ću ih uskoro i lično upoznati. Svako od njih je mogao večeras stajati na ovom mestu jer je i te kako vredan priznanja. Hvala Puls teatru iz Lazarevca i Narodnom pozorištu „Toša Jovanovič“ iz Zrenjanina jer su me nominovali, hvala žiriju – Diani Kržanić Tepavac, Mileni Depolo i Tatjani Nikolić i naravno hvala udruženju Asitež Srbija.
Ova nagrada je velika i važna i zato istovremeno osećam i odgovornost i radost. Kao dete često sam odlazila u ondašnji Dom pionira na čuvene Susrete četvrtkom, na vesele Međunarodne susrete dece „Radost Evrope“, na raspevano Dečje beogradsko proleće i mnoge druge kulturne događaje. U to vreme pojma nisam imala ko stoji iza svih tih maštovitih, inspirativnih i zabavnih programa. Meni i mojim drugarima iz razreda bilo je važno samo jedno – da se svaki put nezaboravno provedemo. Sad shvatam, da je Donka delila upravo taj dečji pogled na svet: njoj je, takođe, jedino bilo važno da se deca svaki put nezaboravno provedu. Nije imala potrebu da ističe svoje zasluge. Naprotiv. Evo samo jedan od mnogobrojnih primera – dok je radila u Pozorištu „Boško Buha“ kao operativna direktorka, stajala je naslonjena na zid, na samom dnu sale, i pažljivo gledala predstave. Tako je najbolje pratila i dešavanje na pozornici i reakcije dece u publici.
Kada sam ušla u svet dečje književnosti bilo je neminovno da upoznam Donku i s njom sarađujem. Umela je da sluša i čuje svoje saradnike, da im veruje i uvažava njihovo mišljenje. Pre nego što bi se bacila na realizaciju nekog programa, najpre bi pozvala decu i obavila s njima razgovor. Naročito je davala šansu mladim saradnicima. Bilo je dovoljno da pogleda jedan studentski film Darka Bajića na tribini u Domu Omladine i da mu kaže: Mladiću, dođi sutra kod mene u kancelariju da razgovaramo o seriji „Sivi dom“ koju bismo radili. Kad je krenulo snimanje mnogi u ekipi su mislili da je Donka Darkova tetka, jer je tako „lako“ dobio posao. I kad je ta priča stigla do Donke ona je od tada redovno donosila Darku na snimanje čokoladu uz rečenicu: „Evo, tetka ti je donela, pa podeli sa ostalima!“ I dok bi se ekipa podgurkivala, ona je namigivala „svom sestriću“.
Meni je posebno draga priča o Donki i Dejanu Gršiću. Naime, Donka je na Susrete četvrtkom dovodila najrazličitije goste. Deci su se predstavljali odžačari, reditelji, književnici, pa i jedna slavna Džozefina Bejker. Naravno najneverovatniji gosti u Domu pionira svakako su bili astronauti Apola 11, i to samo tri meseca nakon njihovog leta na Mesec (1969). Na Donkino insistiranje, tadašnji petnaestogodišnjak Dejan Gršić, zaljubljenik u novinarstvo, imao je priliku da upozna astronaute, da s njima razgovara pa čak i od njih dobije autograme i poklone. Baz Oldrin mu je poklonio hemijsku olovku koju je nosio sa sobom na Mesec i koja se mogla koristiti na nultoj gravitaciji, a od Majkla Kolinsa je dobio originalni slajd na kojem se vide Zemlja i Mesec (na čemu su mu svi prisutni pozavideli, pa i novinar Milivoj Jugin koji je direktno prenosio let na Mesec iz baze Kejp Kenedi na Floridi). Kod Donke su deca uvek imala prednost, pa čak i u ovom slučaju, kada su se držvni vrh i obezbeđenje bunili što će „nekakav klinac” biti u društvu astronauta mimo svakog protokola. Uzgred, napominjem da bi bilo dobro obnoviti predstavu „Astronauti“ koja je urađena u saradnji Dečjeg kulturnog centra Beograd i Malog pozorišta „Duško Radović“ u režiji Anje Suše. Predstava govori o prvom putovanju na Mesec i gostovanju Nil Armstronga, Baz Oldrina i Majkl Kolinsa u Domu pionira.
Donka Špiček umela je svoje saradnike da ohrabri, razume, zagrli, ali i da opomene, izgrdi ili upozori. Sve sam ovo doživela u toku brojnih zajedničkih programa i projekata. Izdvajam našu saradnju u okviru moje zamisli o obeležavanju 90 godina od rođenja Duška Radovića (2012). Ideja mi je bila da sa decom napravimo šetnju kroz Beograd, obilazeći institucije koje se povezuju sa čika Duškom – Malo pozorište „Duško Radović“ (susret s glumcem Milošem Anđelkovićem), Dečji kulturni centar Beograd, (susret s Donkom Špiček), RTS (susret s Timoti Bajfordom), Radio Beograd (susret s Mišom Novakovićem), Dečja biblioteka „Neven“ (susret s bibliotekarkama), Studio B (susret s novinarima). U svakoj instituciji uz interaktivni program, deci su o Dušku Radoviću pričali njegovi savremenici i poznavaoci njegovog rada. Ceo poduhvat je bio preambiciozan sa brojnim učesnicima i velikim brojem dece, a budžet je iznosio nula dinara. Doslovno. Pogađate, ovo sve sam izgurala uz veliku Donkinu pomoć i podršku.
Ona nije imala svoju decu, ali je svima nama bila duhovna mama. Za jedan 8. mart predložila je Dušku Radoviću da napiše pesmu o mami. On se veoma mučio jer je osećao veliku odgovornost zbog ovog zadatka. Nikako mu nije išlo od ruke pisanje, a proslava praznika se približavala. Na kraju ga je Donka zaključala u dečju redakciju u televiziji a ona je stala ispred prozora i čekala (prozor je gledao na terasu Doma pionira). I tako su nastali čuveni stihovi NAJLEPŠA MAMA NA SVETU. Muziku je komponovao Aleksandar Korać, a pesmu otpevao dečji hor „Kolibri“.
Reč MAMA nalazi se među petnaest najlepših reči na svetu u Rečniku prijateljstva koji je sastavio Duško Radović povodom susreta dece „Radost Evrope“.
Ovih dana, reč MAMA svakodnevno se čuje širom naše zemlje – na fakultetima, vestima, ulicama, društvenim mrežama, u školama, pozorištima, kancelarijama, dnevnim sobama… To je reč koja nas vraća ljubavi i samom životu. Zato, hajde da večeras, zajedno sa sećanjem na Donku i na njen dobri duh koji nas i dalje okuplja, pomislimo i na sve naše voljene i hrabre majke. I neka pesma o mami, koju je po Donkinom predlogu napisao Duško Radović, odjekne kao podsećanje na sve ono toplo i istinito što nas spaja.
NAJLEPŠA MAMA NA SVETU
Najlepša mama na svetu?
Moja mama!
Najlepša mama na svetu?
Moja mama!
Odakle nam oči?
Rodila ih majka!
Odakle nam uši?
Rodila ih majka!
Odakle nam ruke?
Rodila ih majka!
Sve na svetu rodila je majka!
Leti pesma oko sveta,
lepa, lepša nego bajka:
nema deteta ni cveta,
nema, dok ne rodi majka!
U životu ja sam srela
mnoge, mnoge dobre žene,
al` je samo jedna majka
htela da rodi baš mene!
Dobra mama, lepa mama,
samo jedna, naša mama!
Blago vama, blago nama,
blago svima, sa mamama!
Jasminka Petrović
7.11.2025.
Narodno pozorište „Toša Jovanović“
Zrenjanin
