UMETNOST SUSRETA, Dunja Matić
Pisanje ove poruke velika je čast i privilegija, ali i razlog da se zapitam šta ta privilegija
zapravo znači. Možda još važnije – kome ona pripada? Šta znači odlazak u pozorište?
Danas, kada svet često deluje ubrzano, rasuto i zarobljeno u slikama koje se smenjuju
brže nego što ih razumemo, vraćam se svom prvom susretu sa pozorištem. O njemu
u jednom od sastava kod učiteljice, kažem:
„Na velikom, ružičastom plakatu zlatnim slovima pisalo je Uspavana lepotica. Išla
sam sa mamom i sećam se da je u holu Pozorišta mladih bilo mnogo dece, baš tamo
gde je tobogan. Bilo je mnogo dece i bar duplo više odraslih. Jedna devojčica je pala i
počela da plače. Kada mi se činilo da više ljudi neće moći da stane, dok sam se lepo
zabavljala razgledajući cipele i frizure, velika vrata su se otvorila i mama i ja smo ušle
unutra. Još bolje se sećam iščekivanja da počne predstava. Sećam se da su lutke
ostavile čudan utisak na mene, kao da su me istovremeno i očaravale i razočaravale.
Predstava mi se jako svidela, ali sam umesto lutaka gledala glumice sakrivene iza. Ta
predstava učinila je da vidim stvari drugačije, one prave, a ne skrivene.“
I setim se da:
pozorište nije prodavnica da tamo slučajno odeš
neko mora namerno tamo da te odvede
pozorište nije propaganda iako nosi skrivene poruke
skrivene poruke nisu sredstvo manipulacije iako podstiču publiku da misli
pozorište nije samo umetnička forma već prostor za razumevanje
razumevanje to je postavljanje pitanja bez traženja odgovora
pozorište nije privilegija
privilegija je posebna prednost, a prednost to je kad neko ima
nešto što nije dostupno svima
publika nije samo posmatrač
posmatranje nije gledanje
pozorište nije privatno
to je samostalno kolektivno iskustvo
zajedničkog stvaranja stvarnosti.
pozorište
to je razgovor sa svetom bez reči
pravo na maštu
na mišljenje
i slobodu
u kojoj pristajemo da zajedno slušamo druge
a čujemo sami sebe.
Zato je važno da u svetu rasutom između ratova i informacija postoji prostor u kojem
samo stojimo i postojimo jedni sa drugima. Jer pravo na pozorište nije privilegija, to
je pravo da zajedno razumemo svet i pronađemo svoje mesto u njemu.
Na Svetski dan pozorišta za decu i mlade, podsetimo se da svako dete ima pravo na
ovaj susret – sa pričom, sa drugima i sa sobom.
Dunja Matić
dramska spisateljica i dramaturškinja
Dunja Matić (1996), rođena u Novom Sadu, studirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Piše za pozorište i televiziju. Autorka je drama po kojima su nastale predstave Balava (Heartefact & BeoArt, 2018), Najnormalniji čovek na svetu (Narodno pozorište Subotica, 2022), Klimaks (Heartefact, 2023) i Misterija Dušan Vasiljev (Bitef teatar, 2024, Atrium Skopje 2025). Kao scenaristkinja radila je na TV serijama Grupa (Vision Team, 2019) i Pasjača (Monada Production, 2025). Posebno je ponosna na predstavu za decu i odrasle Giga pravi more (Narodno pozorište „Toša Jovanović”, 2023), koja joj je otvorila svet lutkarskog pozorišta i proširila interesovanja i maštanja. Za lutkarsku predstavu napisala je dramu za decu Sna, uzvišena u okviru rezidencije za mlade dramske autorke EmpowerINK organizovane od strane Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade, kao i dramu Zašto Rita skita? nastalu u okviru Kotorskog festivala pozorišta za djecu. U svom trenutnom radu usmerena je ka daljem istraživanju lutkarstva, spajanju različitih žanrova i stilova, potrazi za magičnim i stvaranju za decu.
